Prema tome g-dine Đorđe, političare ŠTO DALjE od sporta, politikante ŠTO DALjE od državnih odluka, tabloide ŠTO DALjE od informisanja, lopove ŠTO DALjE od privrede, a one sa PRAZILUKOM zna se gde (ovo ne govorim NAPAMET, 1/2 studenata Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu su ROĐENI Beograđani!), ŠTO DALjE od poljoprivrede i tako dalje, tome slično, koječemu, UGLAVNOM TUŽNO i NIČEMU, jer, AKO SE NE TRGNEMO i ne ZASUČEMO RUKAVE, NI Rusi nam neće pomoći! Putin NE VOLI LENŠTINE!
Preporuke:
59
60
2
utorak, 27 septembar 2011 13:39
VŠ
Slutim da bi Vaše kolumne mogle biti presudne u budućnosti.
Preporuke:
45
1
3
utorak, 27 septembar 2011 14:02
Vladan Nenadić, prvi deo
Pa, imali smo mi, poštovani Đorđe, ne tako davno prilike da vidimo primer nesebičnog požrtvovanja u sportu i to, začudo, baš u sportu koji pominjete u svom tekstu.
Jasno, radi se o košarci i o KK Partizan. Taj klub (a mogao je biti bilo koji drugi, ovaj komentar nema nameru da bude navijački obojen) je redak primer da zajedništvo, sloga, posvećenost istom cilju, jasna raspodela zadataka i odgovornosti, i pre svega, stopostotno požrtvovanje donose rezultat. Čak i u sudarima sa boljima, jačima u skupljima od sebe!
Duško Vujošević je jednom govoreći o Lorensu Robertsu rekao (onako slikovito kako samo on ume), da Roberts igra „na granici samouništenja“. Ej, Amerikanac u srpskom klubu! Naravno, ovo se odnosilo i na sve ostale i na najbolji način govori o atmosferi u klubu i prijemu na koji je taj momak naišao, a da verovatno pre toga nije ni čuo za Srbiju.
Preporuke:
33
1
4
utorak, 27 septembar 2011 14:04
Vladan Nenadić, drugi deo
Prebacimo se sada na teren svakodnevnog života i probajmo da procenimo da li tako nešto postoji oko nas. Postoji li takvo zajedništvo, solidarnost, potreba da se pomogne drugom, nesebičnost itd? Postoji li spremnost da se krvavo radi, štedi, odrekne nevažnih trenutnih zadovoljstava zarad važnog zajedničkog cilja? Koliko smo svi spremni da radimo „na granici samouništenja“ da bi nam, ne sutra ili prekosutra, već u daljoj budućnosti bilo bolje? Koliko imamo sluha za probleme drugih i njihove patnje i koliko smo spremni da pomognemo?
Čini mi se ne baš previše. Pretvorili smo se u društvo sebičnih, samoživih pojedinaca, koji gledaju samo sebe i nikog drugog i kojima su kreditne kartice, dozvoljeni minusi i tržni centri važniji od svega ostalog. Ne od države i sunarodnika, već od člana porodice ili prvog komšije!
Preporuke:
45
0
5
utorak, 27 septembar 2011 14:06
Vladan Nenadić, treći deo
Ono što me posebno boli kao dugogodišnjeg ljubitelja sporta je to što se to belodano videlo na ponašanju naših košarkaša sa kojima smo se nekada dičili i ne bez razloga, mada svakako pomalo pretenciozno, poručivali drugima da nastave da treniraju.
I za kraj još jedna analogija na ponašanje na sportskom terenu. Kao što su košarkaši Partizana u „paklu“ Pionira rušili ekipe mnogo bolje od sebe i pravili mala sportska čuda, tako po mom mišljenju i u stvarnom životu, malu grupu ljudi, zajednicu, narod, državu itd. ako su jedinstveni, odlučni i rešeni da po svaku cenu brane ono što misle da im pripada, ne možete pobediti. Koliko god da ste jači.
Primeri Vijetnama, Koreje, Somalije govore ponešto o tome.
Preporuke:
44
0
6
utorak, 27 septembar 2011 14:11
Kuvar Brodski
Deluje mi da mladi, svesni Amerikanci koji već 11 dana učestvuju u neoročenoj akciji okupacije Vol strita imaju taj neophodni VOLjNI MOMENAT i istinu i pravdu na svojoj strani. U totalnoj su medijskoj blokadi pa predlažem cenjenom uredništvu da pokušaju da obrade temu. Možda je to početak nečeg zaista velikog. I vreme mu je!
Preporuke:
42
0
7
utorak, 27 septembar 2011 14:35
Ružičasti panter
"Srbija i srpski narod su u finale poslednjeg veka ušli prilično nepripremljeni, sa viškom pretencioznosti i manjkom poznavanja protivnika i novonastalih okolnosti. A i geopolitička sreća koja nas je pratila tokom većeg dela ovog perioda, i koja je ponekad u našu korist umela da rasplete zamršeno istorijsko klupko, okrenula nam je leđa."
Geopolitička sreća je pratila Srbe tokom većeg dela poslednje dve decenije? Ili ja ništa ne razumem ili je to neka greška u tekstu.
Uzgred, Srbija i srpski narod su u finale poslednjeg veka ušli pre svega zbunjeni.Geopolitička situacija devedesetih godina je bila takva da za srpski narod jednostavno nije postojalo dobro rešenje. Postojao je samo izbor između nekoliko loših rešenja. Mudrost (uz sreću) sastojala se u tome da se izabere ono koje je najmanje loše.Sada je jasno da nije bilo dovoljno ni mudrosti a ni sreće.
Preporuke:
24
3
8
utorak, 27 septembar 2011 14:49
Mile
Lep je tekst, samo je analogija pogrešna. Upravo je autor upao u zamku na koju je sam upozoravao - da ne precenimo sebe, a potcenimo protivnike.
Elem, autor je drastično umanjio uticaj sudija na meč. Ne mislim na sport nego na ovo drugo o čemu je govorio. Nisu nama sudije "nenaklonjene", nego su nama sudili protivnici, a to se, priznaće i sam autor, ne dešava ni u kakvom sportu. Kad ti je protivnik sudija, nema te kondicije, ni te sreće, a pogotovo morala koji ti može pomoći da pobediš. Onda mu to učestvovanje dođe samo kao legitimizacija poraza.
Nego braćo ovde mi imamo još uvek Lazarevu dilemu, samo što mi se čini da se sada bira carstvo zemaljsko. Nema nam druge nego ili da pognemo glave i trpimo sve što nas je snašlo, ili da hvatamo gvožđe u šake.
Preporuke:
35
5
9
utorak, 27 septembar 2011 15:03
MP
Ajde da napravimo sveopšti veličanstven ispraćaj Tadiću,Đilasu,Šutanovcu,Đeliću,Dačiću,Dinkiću u Brisel.Zaslužili su to po rezultatima koje vidimo svuda oko sebe.Pogotovo na Jarinju.
Preporuke:
50
0
10
utorak, 27 septembar 2011 15:47
le differenze
@tinkering maize
Pa, kada ste već započeli da razdvajate kukolj od žita onda bi trebalo i nastaviti gde ste, pomalo neopravdano ali i sasvim namerno, zastali. Na primer, ne smatrate li da bi trebalo udaljiti i mnoge popove od vere, pa demokrate od demokratije ili liberale od istinske slobode, tržišnike od ekonomista, "menadžere i eksperte" od struke, itd.....ne rekoste samo a ko bi trebalo da izvede tu trijažu? Možda, neki probrani ali, i od koga i u ime koga izabrani. Ta vaša nova ili prodestilisana Srbija, pa recimo i "naša" bojim se, pre da bi ličila na vašu "sistemsku retortu" nego na društvo slobodnih i kreativnih osoba ka čemu stremi moj ideološki nagon. Posle toliko namernih ideoloških saplitanja teško je poverovati iskreno u vaše, eventualno časne namere.
p.s. Baš ovih dana studiram zanimljivo štivo, A Social History of the Third Reich, autora Richarda Grunbergera. Vaša ideja me neodoljivo podseća na plastične primere iz svagdanjeg života Nazy Nemačke iznete u ovom delu.
Preporuke:
55
11
11
utorak, 27 septembar 2011 16:55
thinking maize@ sajber marksisti
Znate šta PRIJATELjU, okanite me se! Vi kao da se lečite, istresajući se na mene sa tom Vašom NEMAČKOM filosofijom! Nisu džaba Vaši, Moji i Naši preci govorili: "Bolje da Turčin bije sabljom, nego Švaba perom!" Za početak, pročitajte PAŽLjIVO šta je napisao komentator Vladan Nenadić, a JOŠ PAŽLjIVIJE šta je napisao komentator "Kuvar Brodski"! Ako Vas I TO NE PROSVETLI, već nastavite da mašete sa tim Hegelom i Marksom, ko Zevs sa egidom, obratite se g-dinu "nataši", takve FIKSACIJE su njegova UŽE STRUČNA OBLAST! Ako se STIDITE, pa pročitajte knjigu Vašeg zemljaka dr Jove Raškovića "Narcizam", IZVRSNA JE! Posebno obratite pažnju na njegovu SJAJNU PARABOLU o mačevanju sa SENKAMA, kao životnom stilu NARCISA!
Preporuke:
15
56
12
utorak, 27 septembar 2011 17:20
Elektro
Da imamo srca, sad bi nas bilo MILION na severu, pa neka nas osudjuju svi redom.
Preporuke:
42
0
13
utorak, 27 septembar 2011 18:57
samoumišljenost
@tinkering maize
Ja nikada nisam imao želju da sa vama lično polemišem već me je interesovalo ono što je ideološko u vašem iskazu. Dakle, po ko zna koji put bavite se manipulacijom i još mi podmećete pa me čak i "savetujete". Uz to me oslovljavate i "prijateljem", po staroj dobroj ovdašnjoj tradiciji kada želite sagovorniku nešto rđavo reći. No, vas menjati bilo bi kao i kamen uzbrdo terati. Vi me ne zanimate ali vaše opservacije su tako tipične za ovdašnji mentalitet da provociraju ne samo moju malenkost.
Preporuke:
55
9
14
utorak, 27 septembar 2011 19:16
Šorom šajke, a Dunavom čeze
"...međugeneracijska sloga". Čestitam gospodine. Načeli ste, sa ovom sintagmom, jednu ozbiljnu temu, problem u Srbiji. Kada su Dosovci došli na vlast, potpuno su prekinuli nit između mladosti i mudrosti. Zbog toga u velikoj meri strada Srbija i ovaj narod. Kada je Svilanovoć došao za ministra spoljnih poslova, u prvom intervju u "Nedeljnom telegrafu" je izjavio: "Imam 36 godin, u diplomatiji niko neće ostati iznad 36 godina". U celoom svetu, pravi diplomati, a da se o ministru i ne govori, si iznad 50 godina. A što se sporta konkretno tiče, da se odbojkaši plaćaju, prodavaju, kao fudbaleri ili košarkaši, sve bi se ponovilo. Naime, selektori za velike pare forsiraju one igrače koji su na prodaju. To je glavni problem. To je uradio Ivković, to radi Pižon, to su radili svi selektori u nazad 30 godina, od kada je počela prodaja. Sada se prodajom fudbalera između znamenitih timova Evrope, ustvari pere ogromni novac.
Preporuke:
11
0
15
utorak, 27 septembar 2011 19:18
Veštičja zaprška
@tinkering maize
Koliko se može biti pritvoran pa prozivati nekog zbog marksizma, socijalizma i komunizma a na drugoj strani, u nedostatku argumentacije, promovisati priloge drugih komentatora u kojima se apeluje za prikazom onoga što se ovih desetak dana zbiva na pločniku ispred Wall Streeta a što ima smisao upravo najvećeg oponiranja neoliberalnom konceptu, sa pravoslavnim primesama doduše, za kakav se zalaže navedeni adresat. To je /ne/moral ovdašnjih odocnelih petooktobarskih smutljivaca koji sada navrat-nanos menjaju sopstvena "ideološka ubeđenja". Sram vas bilo! Ljudi moraju znati s kim imaju posla. Pre podne kiša, popodne sunce i onda, zakonomerno, M R A K.
Preporuke:
19
4
16
utorak, 27 septembar 2011 19:26
nataša
Sve je to tako, ali kako operacionalizovati prekid EU integracija.
Odnosno kako se dostojanstveno povući iz te propasti, a da se ne napravi šteta. Naravno najveće ja šteta biti na tom putu, ali je takođe istina da imamo bitne privredne odnose sa mnogim zemljama koje treba da održimo, takođe i mnoge koje treba da prekinemo.
Takođe neka evropska rešenja u zakonodavstvu su zaista dobra i mogli bi da ih preuzmemo kao dobar model.
Da bi se vratili sebi i očuvanju svoje zemlje, najpreče nam je da prekinemo EU integracije. Mene to interesuje i od analitičara Vukadinovićevog profila i kapaciteta očekujem neke korisne sugestije u tom pravcu.
Preporuke:
24
0
17
utorak, 27 septembar 2011 19:59
@ružičasti panter
[Srbija i srpski narod su u finale poslednjeg veka ušli prilično nepripremljeni, sa viškom pretencioznosti i manjkom poznavanja protivnika i novonastalih okolnosti. A i geopolitička sreća koja nas je pratila tokom većeg dela ovog perioda, i koja je ponekad u našu korist umela da rasplete zamršeno istorijsko klupko, okrenula nam je leđa. Raspored mečeva je bio nepovoljan, sudije nenaklonjene, a protivnici motivisaniji. (Sada se tek vidi cena svih onih ranijih neiskorišćenih šansi i zicera, koje smo dugo i olako propuštali i promašivali.) /quote]
Iz konteksta je očigledno da se misli na veći deo dvadesetog veka, a ne na ovih poslednjih dvadeset godina, kada nas i ta geopolitička sreća napustila. A to je posebno jasno kada se pogleda nastavak i pominjanje svih onih "propuštenih zicera" i istorijskih šansi.
Sjajno zapažanje i po običaju izvanredan, pomalo "filozofski" i alegoričan tekst g. Vukadinovića.
Preporuke:
8
0
18
utorak, 27 septembar 2011 20:18
slobodan stojšić
Moje skromno mišljenje je da nema potrebe da prekidamo sa EU.Evropa je to odavno sama uradila, samo joj to ovdašnji vlastodršci do sada nisu rekli (a i neće). Sve što treba da uradimo je da izađemo na izbore.
Preporuke:
14
2
19
utorak, 27 septembar 2011 20:52
Osvešćivanje Roba Edipa (1)
"Kompleks niže vrednosti" nije naličje. Ako ga ima, a sve sam uvereniji da ga ima, on je upravo jedan od uzroka i ovog i onog našeg poraza. Jedan autor dijagnostikuje kolektivnu psihičku boljku Srba kao varijantu kompleksa niže vrednosti imenujući je kao Kompleks Ropstva (nastao u Srbima kroz generacije, kroz vekove robovanja Turcima, Nemcima...). Kompleks nije uvek dominantan, ali kad bude pokrenut i preuzme vlast nad osobom (ili zajednicom osoba), onda se čovek ponaša drugačije nego u uobičajenom stanju. Ne deluje iz svog zdravog centra (ako ga ima), već njime rukovodi autonomni kompleks. Onda se Rob "stegne" pred npr. Nemcem, ali ne pred npr. Rumunom. Radi potrebe psihičke ravnoteže, kompleks se kompenzuje ispoljavanjem kompleksa više vrednosti spram npr. Rumuna, Bugara ili sl., ali kad stanemo pred "gospodare", oni u nama aktiviraju Kompleks Ropstva. Rob u odnosu na gospodara mora biti podređen, potčinjen (NE SME pobediti, MORA izgubiti). I mi gubimo.
Preporuke:
8
21
20
utorak, 27 septembar 2011 21:00
Ružičasti panter
Čak i da nas Brisel ne uslovljava, EU integracije bi trebalo prekinuti jer je to jedan propali neokolonijalni projekat. Ali ni odustajanje od EU ne rešava SRPSKO PITANjE koje je i dalje otvoreno i za koje niko nije uspeo da nađe rešenje ni 1918, ni 1945, ni 1991. Tačnije, srpska politika nije uspela da nađe rešenje dok "međunarodna zajednica" od 1991. (a vidimo i ove 2011.) radi upravo na tom pitanju. Sve priče o demokratiji, tržišnoj privredi, ljudskim pravima, neizbežnom Miloševiću, kojima nas zasipaju od 1991,samo su dimna zavesa za prekomponovanje balkanskog prostora na kome je Srbiji namenjeno "da bude pretvorena u šikaru". Izazov koji stoji pred srpskim narodom nije ni pitanje ekonomije ni pitanje demokratije već pitanje opstanka. Da bismo opstali kao narod, uslov je da imamo mnogo mudrosti, mnogo hrabrosti, mnogo sreće ali pre svega svest o tome.
Preporuke:
19
1
21
utorak, 27 septembar 2011 21:01
Osvešćivanje Roba Edipa (2)
Kad zbog stalne snishodljivosti, ventil na loncu robove psihe propišti, onda se on razgoropadi i nakupljena mržnja prema gospodaru traži naplatu. Onda bismo mi Srbi da sredimo, ne pitamo za cenu i Nemce i Amere zajedno. Zaslepljeni kompleksom, mazohistički ih čikamo (kao onaj pijani miš mačku), a oni to jedva dočekaju da nas sadistički izgaze i mi se opet pokunjimo, klatno se opet vrati na drugu stranu.
Tako Srbin stranca često ne doživi ravnopravno, kao drugog čoveka. Ili je u odnosu na njega snishodljiv, „gostoprimljiv“ do neukusa i smehotresa kad u Beograd dođu neki gosti sa Zapada, ili Rusije, važno je da se uklapaju u sliku „Gospodara“, ili mu je stranac predmet nipodaštavanja i sprdnje (Crnac, tuta-Bugarin...).
Jova Rašković je rekao otprilike da Srbi „umeju“ da žive samo u porazu, a pobede ih nekako iznenade, kao da su došle slučajno, ne snalaze se u ulozi pobednika, pa ih nesvesne sile u njima samima teraju da pobede pretvore u poraze.
Preporuke:
10
24
22
utorak, 27 septembar 2011 21:14
Osvešćivanje Roba Edipa (3)
U knjizi „Luda Zemlja“ J.Rašković piše o dominantnom Edipovom kompleksu kod njegovih pacijenata–Srba. Taj je takođe uzročnik simptoma Neuroze. Izgleda mi da bi neprevaziđen Edipov kompleks mogao biti jedan od glavnih uzroka međugeneracijske NESLOGE, što je kod nas u većini slučaj, a dobro dođe za izvođenje svake naše olake „revolucije“.
Jung je velike svetske ratove opisao i kao „kolektivne psihičke epidemije“. Verujem da bi pravi stručnjaci za psihu u traženju odgovora na pitanje "Šta nam je činiti?" mogli otkriti dosta o nama, što bi nam svima moglo pomoći. Pretpostavljam da je u pitanju kompleks niže vrednosti i neuroza, koji kad muče dovoljan broj pojedinaca, poput epidemije muče i celo društvo. Mi Srbi moramo da se hrabro borimo da sebi obezbedimo fizički Opstanak, a istovremeno da hrabro prevaziđemo unutrašnje psihičke ometače i osvojimo Slobodu. Onda nam se ni ruka, a ni ostalo neće „skratiti“, a sreću ćemo zaslužiti.
Preporuke:
8
20
23
utorak, 27 septembar 2011 21:27
@@Ružičasti panter
Ne znam šta se tačno podrazumeva pod "neiskorišćenim šansama i zicerima". Po meni takva šansa je postojala samo 1918. godine. A ako se pod šansama podrazumevaju razni planovi koje nam je "međunarodna zajednica" nudila od 1991. godine, onda sam uveren da bi sve te šanse doživele sudbinu Rezolucije 1244. Drukčije rečeno, bile bi pogažene, prekršene,izigrane. Kao što je jedan komentator napisao, u meču u kome Srbija igra od 1991. (i koji joj je nametnut), sudije su njeni protivnici.Svaki dogovor u tom meču biće pogažen.
Preporuke:
12
1
24
utorak, 27 septembar 2011 21:30
nataša @ osvešćivanje Roba Edipa
Vaša priča o kompleksima nije utemeljena na poznatim psihološkim definicijama niti tumačenjima. Pre bih rekao da da o problematici o kojoj diskutujete ne znate ništa.
Vi čak i ne znate o čemu se radi kod kompleksa, vi o otme ne znate ništa.
Vi pričate o socijalnoj poziciji siromašnog Srbina u odnosu sa bogatim Nemcem i još siromašnijim Rumunom. Te situacije u stvarnosi su bile česte, ali sada i nisu baš tako izražene.
Mislite da tu ima neke specifičnosti.
Kakav je odnos siromašnog Nemca prma bogatom Srbinu.
Jeste li to gledali. jeste li gledali odnos siromašnog Španca ili Francuza prema bogatom rusu.
Snishodljivost koju britanci pokazuju prema Rusima koji kupuju njihove klubove fudbalske i omogućavaju im da prežive je veća d snishodljivosti Srba prema Nemcima u brozovo vreme.
Vi te fenomene potpuno neosnovano prevodite na psihološku ravan.
Preporuke:
26
2
25
utorak, 27 septembar 2011 21:54
Bravo
Ali čak i u takvim okolnostima, da smo mi bili malo bolji, verovatno bismo i prošli bolje. Hoću reći, protivnici jesu bili jači, ili barem u savezu sa jačima, i u takvoj konstelaciji poraz se možda i nije mogao izbeći. Ali ipak nismo morali biti baš ovako poraženi. Da smo, svi skupa, od rukovodstva, do „elite“ i naroda, bili malo hrabriji, pametniji, pošteniji, borbeniji i iskreniji, ne bismo izgubili sa ovolikom razlikom – i ne bismo izgubili obraz kao što, nažalost, jesmo u čitavom nizu situacija tokom ovih dvadeset godina.
Mislim da je u ovome suština stvari.
Preporuke:
8
21
26
utorak, 27 septembar 2011 22:15
Analiza datog primerka 1
Razgovori sa "osećajnim" tipovima nisu ni malo laki. U pitanju je po Jungu ekstrovertan ženski osećajan tip, danas ne tako redak ni kod muškaraca. Oni žive prema merilu svog osećanja ali i pod jakom kontrolom NadJa. Takva ličnost se pojavljuje kao dobro uklopljena u "objektivne društvene odnose". Osećanja odgovaraju "objektivnim situacijama i opštevažećim vrednostima". I sve je dobro dok takvo osećanje ne poremeti nečije kritičko mišljenje. Otuda i potreba da se tuđe mišljenje "priguši" koliko god je moguće. Takav tip, naravno, razmišlja, ali je to njegovo razmišljanje samo privesak njegovog osećanja. Još kada dobije religioznu notu onda je nepodnošljivo. A kada počne gubiti subjektivni karakter ono postaje osećanje po sebi i podvrgava se "objektivnom osećanju". U današnjoj Srbiji to može značiti da se ličnost sasvim gubi u onome što trenutno prevladava. A znamo na kakav je stepen ovde dignuta pravoslavna dogma. No, spoljašnje se okolnostzi menjaju pa otuda i osećeanja. Tako je i taj
Preporuke:
11
1
27
utorak, 27 septembar 2011 22:30
Analiza jednog primerka 2
"osećajni tip" jednom jedno a onda sasvim drugo. Ustvari, takvo stanje je nemoguće, kaže Karl Gustav Jung. Pojavljuje se nejedinstvo i nesaglasnost sa samim sobom. Ekstravertni osećajni tip guši svoje mišljenje jer ono najlakše suzbija osećanje. Mišljenje takvog tipa je potisnuto ali ne sasvim. Ono, zapravo, robuje osećanju. Logika takvog mišljenja je potisnuta u nesvesno.Zato je nesvesni sadržaj ovakvog tipa mišljenje posebne vrste, infantilno, arhaično i negativno, kaže Jung. Ono stvara paranoju.
Preporuke:
10
1
28
utorak, 27 septembar 2011 22:40
nataša @ osvešćivanje roba Edipa 1
Ja sam zaista na početku svog izučavanja ljudske prirode detaljno iščitao Adlera, neko mi je poklonio sabrana dela pa kad su se već zatekla rekoh, ajd da pročitam. On govori o "kompleksu niže vrednosti" kao pokretaču podsvesnog i "nadmoćnosti" kao smislu odnosno cilju podsvesnog. Adler nije dostigao Frojdovu slavu ali je dao zaista mnogo. Pre nego uzmete u usta reč "kompleks manje vrednosti" ako mislite ozbiljno da pričate o tome pročitajte Adlera.
Ono o čemu vi govorite je neka vrsta "ogledanja" možda malignog, taj fenomen je opisan u psihoanalitičkoj teoriji.
Zatim pokušavate da objasnite otkd hrabrost Srbima da se suprostave nemcima i Amerikancima.
Tu ste se profesionalno, iako vi niste profesionalac, ili ako jeste nemate sudsko iskustvo, ugruvali potpuno, tumačeći surovost zlostavljanog prema zlostavljaču "kompleksom manje vrednosti".
Ponudiću tumačenje vašeg pseudopsihologiziranja, koje bih nazvao isprazno pametovanje, naklapanje i zloupotreba psihijatrijskog vokabulara.
Preporuke:
19
1
29
utorak, 27 septembar 2011 22:54
nataša @ osvešćivanje Roba Edipa 2
Imali smo projekat Milošević = Hitler, a sada imamo projekat Srbi = robovi, rođeni robovi, genetski roobovi i sve što im se radi i događa su zaslužili i sami to traže i to im treba. Treba im gospodar. Taj projekat proističe iz hrvatskog koncepta o srpskoj egzistencijalnoj krivici i nije originalno smišljen nego je kao i ostalo prepisan.
Naime mi što smo pokušavali da protumačimo uzrok i nastanak nemačkog nacizma smo došli do fenomena "kompleks manje vrednosti".
To što su se nemačke mase poistovećivale sa njim još uvek ne znači i da su svi oni pojedinačni imali "kompleks manje vrednosti". Ne znači sigurmno, ali poistovećivali se jesu. To nije isto.
Preporuke:
19
2
30
utorak, 27 septembar 2011 23:09
nataša @ osvešćivanje Roba Edipa 3
Zašto su se onda za ime Boga poistovećivali kad nemaju kompleks. Evo zašto. Izgubili su Prvi svetski rat, zlopatili su se sa inflacijom i bedom, Francuzi su imali "Belle epoque", i Nemci su se osećali prikarćeno, pitali su se šta smo lošiji, čime smo zaslužili podređen položaj. To još nije kompleks manje vrednosti nego frustracija i žudlja za revanšom iz osećaja nepravde. Zato su se poistovetili sa Hitlerom.
Da bi opravdali svoj plan "Srbi treba da budu svačiji robovi, pa i šiptarski", potpuno neprikkladno primenjuju tu šemu, musru ili kliše o srpkom "kompleksu niže vrednosti" koji proističe i formira ropski mentalitet koji ima genestka svojstva.
Dakle u osnovi teze o "ropskom mentalitetu Srba" je revanšizam i loše namere.
U teoretskom smislu ima još jedna greška. Pogrešni stavovi, mišljenja, pa i samovrednovanje se može indukovati, osim indukovanih pogrešnih samovrednovanja postoje i indukovane psihoze, ali to još uvek nije "kompleks manje vrednosti".
Manjak distinkcije.
Preporuke:
19
2
31
utorak, 27 septembar 2011 23:39
nataša @ onaj o ropskom mentalitetu i Edipu
1. nije tačno da Srbi imaju nasledni ropski mentalitet
2.nije tačno da ljubav prema domovidi potiče iz edišpovog komplekasa, potiče iz inteligencije
3.netačno i zlonamerno interpretirate reči Profesora Raškovića kako biste bili ubedljiviji
Preporuke:
20
3
32
sreda, 28 septembar 2011 01:03
Marko Gay
Srbija i srpski narod su u finale poslednjeg veka ušli prilično nepripremljeni, sa viškom pretencioznosti
U zemljama koje su Srbiji slicne po nivou neto nacionalnog prihoda po glavi stanovnika, mladici starosti od 19 do 25 godina uglavnom deluju jako snishodljivo i usluzno.
Ali, ne i Srbi.
Iako vam se mozda cini da je srpska omladina stravicno materijalisticka, morate to gledati u poredenju sa ostalim zemljama.
I tako poredeci, vasi mladici zaista i danas odaju cudnu mesavinu ponosa, drcnosti i prepotencije, koja prosto ne ide uz taj nivo razvijenosti.
Da li je to samo refleks nekadasnjeg ponosa i prepotencije Jugoslovena, ili porodicne (pre)zasticenosti srpske omladine, ili cinjenice da je Srbija i danas jedna od zemalja s najvecom ekonomskom jednakoscu u svetu, ne znam.
Ali oni zaista odudaraju, tj upadljivo NE puze.
Preporuke:
5
2
33
sreda, 28 septembar 2011 02:43
Marko Radovanović
Problem sa nama je što nam tzv. "šenlučenje" kojem smo kao nacija skloni (iz ne znam kog razloga, budući da sam ga se gadio od detinstva) pomuti mozak te u tim trenucima izgubimo kontakt sa stvarnošću - razum, što naši protivnici lako iskoriste protiv nas.
U tome je suština, mi uvek čekamo da nam dogori do noktiju da bi nam mozak proradio, i to je problem srpskog mentaliteta koji će morati da se drastično menja.
Preporuke:
7
0
34
sreda, 28 septembar 2011 03:21
Šmokljan
Ja ču sedeti u kuči i navijati za gej paradi dok one srbe na severu kosove budu vaspitavali!
Preporuke:
3
2
35
sreda, 28 septembar 2011 04:09
Golub
Kao stalni citalac i kosarkaski trener dajem sebi za pravo da autoru skrenem paznju na veoma vaznu istinu u vezi sa parolom - Evropo nastavi da treniras.
SR Jugoslavija imala je 90-h godina reprezentaciju koja je bila jedan od najboljih timova u istoriji kosarke.
Zbog sankcija taj tim nije imao pravo da se takmici sve do 1995.
Izmisljali su razna imena, nastupali su kao NVO, humanitarna fondacija i neformalna druzina na nezvanicnim turnirima samo da bi osetili draz igre i pobede.
Kada im se konacno ukazala sansa osvojili su sve sto postoji u svetskoj kosarci, po dva puta.
Bili su ubedljivo najbolji tim u FIBA kosarci, a bili su zabranjeni pune cetiri godine.
Kada su se 1995. vratili na svetska i evropska prvenstva osvojili su cetiri zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalju.
Sve sto su imali da kazu medjunarodnoj zajednici koja im je zabranila da nastupaju bilo je - nastavite da trenirate, misevi.
To je bila njihova poruka ispevana u narodu.
Preporuke:
12
2
36
sreda, 28 septembar 2011 08:53
Štirlic
Vaše zapažanje da naši, tj.srpski mladići ne puze, je tačno.Ali tu nema ničeg čudnog. Ponos i samopoštovanje nemaju nikakve veze sa materijalnim statusom. U Quo Vadis-u čak ima jedna scena kad gospodar konačno ubija svog roba jer nije mogao više da podnese njegov prezriv pogled.Uzgred, ja mislim da objašnjenje netrpeljivosti koju većina "razvijenih" naroda nesumnjivo oseća prema Srbima (što većina Srba nažalost ne shvata), upravo leži u toj našoj drčnosti. Tako mali, tako siromašni a ipak tako drčni.Meni lično se dešavalo da mi u nekim diskusijama stranci kao argument kažu - ali ja sam Francuz,ja sam Englez. I šta onda? Ja sam JA.
Preporuke:
9
1
37
sreda, 28 septembar 2011 09:06
HERCEGOVKA
Odličan tekst!
Zanima me kada naši sportisti na dresovima nose obeležja hrvatskih sponzora, jel moše onda da kuca srce srpskog junaka i proradi srpski inat.
Tužno je i to što hranu u Srbiji proizvode "uvozne" firme.
Preporuke:
4
0
38
sreda, 28 septembar 2011 09:37
nataša @ analiza jednog primerka
Ako se radi o analizi jednog primerka onda vam moram reći da se ne radi tako.
Potrebni su neki uslovi, prvi uslov je da taj primerak dođe baš vama i kaže da baš on hoće da ga baš vi analizirate. Zatim dolazere sledeći uslovi.
Nešto drugačije je kad se analiziraju papiri, nalazi ili grupa.
Dakle niste profesionalac.
Najvažnije dijagnoza se ne postavlja tako, kao što vi radite ili implicirate, nego na osnovu i jedino, i nikako drugačije nego na osnovu kliničkog nalaza, u protivnom ćete biti optuženi za šarlatastvo.
Ovako ispade da je Jung pisao i istraživao da biste vi mogli da ga citirate kad nemate šta da kažete, a ujedno pojačate i svoju poziciju.
Dajkle, dok se ne ispune uslovi za analizu, i formalni i stvarni, probaje da vežbate analizu na samome sebi.
I Frojd se samoanalizirao, pa za njim i svi ostali.
Dakle ne mislim ni loše niti vas podcenjujem time, ali analiziajte sebe.
Preporuke:
5
4
39
sreda, 28 septembar 2011 09:53
gavrilo
SRBIJA funkcioniše kao Dudina ekipa, katasrofalno, samo sa tim da je EŠ u Litvaniji završen.Sa SRBIJOM još nije završeno tek kada ne bude tekstova o Srbiji i njenom Narodu moći ćemo da kažemo da je Srbija izgubila sve svoje bitke i da je više nema.Da li će joj u tome pomoći Žuta koalicija udružena sa NVO ili mi koji samo tipkamo na svojim računarima nemajući druge hrabrosti pokazaće vrijeme!???
Preporuke:
5
0
40
sreda, 28 septembar 2011 11:10
brm
@ Osvešćivanje Roba Edipa (1
robovima se ne sviđa vaš komentar (istina) 25-6 hejtova... tipično za nove komentaore ovog sajta čija je filozofija "što se babi snilo to joj se i zbilo"
pozdrav od utsaše, sajbermarsksite, islamskog fundamentaliste..u svakom slučaju nesrbina
Preporuke:
2
8
41
sreda, 28 septembar 2011 11:16
brm
"oni (mladi Srbi, prim BM) zaista odudaraju, tj upadljivo NE puze."
alo robovi - hejteri šta ne valja u ovom komentaru?
samo što ga je postavio Marko Gaj?
tipičan diskurs podanika nije važno ŠTA već ko govori...
eeeee zbog vakih je Cvijić grmio na rajinski mentalitet, a Ante Starčević ih nazvao "pasminom slavenoserbskm" - pa su nepismeni doktori nauka zajedno s anepismenim ustašama to (pamflet koji se odnosi na pristalice ŠTROSMAJEROVE PARTIJE U SABORU) kasniije protumačili da se odnosi na Srbe kao poseban narod (od Hrvata)
Preporuke:
2
6
42
sreda, 28 septembar 2011 12:09
Psihologija samo psihologizira
Gospodine "Nataša" analizirani primerak predstavlja samo veberovski "idealan tip" i otuda je on sasvim legitiman u mapred rečenom smislu. On je reprezentant mnogo zastupljenijeg mentaliteta dela ovog naroda. To psiholozi ili psihijatri ne mogu razumeti, ili, mogu ali u sasvim deformisanom obliku. Psihologija danas malo šta može objasniti jer su u pitanju matrice i obrasci jednog sistema koji je na izdisaju. Ta nauka niti raspolaže niti je u stanju da iznedri instrumente za takvu jednu analizu. Njena "naučnost" se svodi tek na okvire građanskog društva i tu se ona oseća na "svom terenu". Svaki temeljniji uvid u mehanizam i tokove odnosa kapitala i rada traži mnogo kompleksniju analizu ali i poznavanje same materije. U okviru svoje discipline psiholozi nemaju tu šta tražiti. Pozdrav!
Preporuke:
8
1
43
sreda, 28 septembar 2011 13:08
Nimbus
Nedavno gledam neki TV- prilog o jednoj privatnoj školi fudbala. Vlasnik s ponsom navodi uspehe svoje škole i ističe kao veoma važnu komponentu vaspitni rad. Vidimo kako deca uče driblinge i skakuću preko preponica. Zatim, još znojavi i zadihani daju svoj prvi intervju. Pita ih novinar šta bi želeli da postanu u životu. Fudbaleri, naravno; najpre da igraju za Zvezdu ili Partizan, poneki Vojvodinu, a zatim da odu u neki veći klub, Barselonu ili Mančester Siti recimo. I ni jedan od dečaka nepomenu da bi želeo da igra za reprezentaciju Srbije.
Dečak, petnaestogodišnjak, više izdržava roditelje nego oni njega. Tako se i ponaša. Već je pod ugovorom sa menadžerom. Čeka se samo povoljna prilika pa da "ide". "Odrađuje" treninge, dopunske privatne treninge i utakmice. Posle ga fudbal ne interesuje.
Roditelji se grčevito trude da sina što pre prodaju, i reše neke finansijske probleme.
Preporuke:
8
0
44
sreda, 28 septembar 2011 14:50
nataša @ psihologija psihologizira
Ako ste ulazili u "Peščanik" onda ste mogli videti i poternice za nekim osobama sve sa bezbedonosnim merama prema toj osobi. Ima ih više. Metode koje primenjuju su metode socijalne deprivacije i izolacije.
Dakle i time se bave. Takođe se bave nametanjem stavova tipa 1. Milošević = Hitler, 2. Srbi = svačiji robovi,3. patriotizam u Srba = ludilo, "sve te patriJote, tako kažu, su ludaci koji pate od Edipovog kompleksa",4. srpski narod ima "kompleks manje vrednosti" i to je objašnjenje što je agresivan prema susedima. U stvari je suprotno.
Da li ste video toga ja ne znam, nadam se da niste, ali to je razlog moje reakcije.
Uzgred, nije psihologija, a nije ni sociologija, šta je onda, vojna propaganda.
Znate li da u Beogradu sede, imaju svoje banke i ekstra profite ljudi koje Srbi iz Bosne smatraju ratnim zločincima. Znate li da ti finansiraju i Peščanik i LDP i mnoge pojedince koji "promiču" sve najgore i najcrnje što se može reći o jednom narodu i pojedincima?
Preporuke:
11
0
45
sreda, 28 septembar 2011 16:46
Bob
@rob Edip:
Najpre, bilo šta ozbiljno promišljati u okviru psihoanaloške paradigme je nedostojno misaonog, duhovnog čoveka.
Zatim, posmastrati iz žablje perspektive - izvoli robe, ja ne mogu, ne umem.
I na kraju - sudbina ne postoji, zapamti. Ako možeš, ako si sposoban.
Preporuke:
3
1
46
sreda, 28 septembar 2011 16:47
jedan me je popljuvao pa nazvao sajbermarksistom posle prijateljem
@Nataša
Gospodine, vi ste u pravu ali samo u odnosu na poslednji pasus. Ako ne znam ko su ljudi koji finansiraju takve institucije mogu pretpostaviti i prihvatam vaše ukazivanje tu činjenicu. U pitanju su gadovi najgore vrste. Ali, kažete, ako nije psihologija ni sociologija onda je vojna propaganda. Ma, ni jedno ni drugo ni treće. Politička ekonomija, stara buržoaska nauka, u današnje vreme izrazito prostituisana a i od ranije na Zapadu slovi kao "dismal science". A zgoreg ne bi bilo ni da se dohvatite Marksa, Šumpetera, Kejnsa, pa ako hoćete i jednog Keneta Liua. Dopuštam da tokovi kapitala mogu ponekada slediti tokove svesti, možda još pre podsvesti ali to ni izdaleka ne može pretendovati na naučnu preciznost i objašnjivost prirode kapitala i odnosa koji emaniraju iz njega. Uostalom, i sami shvatate koliko je to kompleksna i zapetljana materija. Višedimenzionalnost pristupa svakako ne škodi, al.....
Preporuke:
0
2
47
sreda, 28 septembar 2011 17:15
thinking maize, onako iskreno o koječemu, uglavnom ničemu, posle čega sledi rasprava o OSNOVNIM POJMOVIMA
Imam pomalo ružan običaj da svojim komentarima dajem rogobatne nazive. Moderator me katkad u-skrati (sasvim legitimno i PRIHVATAM!), katkad to urade drugi komentatori (takođe legitimno i isto PRIHVATAM!), ali odskora (tačnije od moje kritike Lenjina (sic!) počele su polemike sa izvesnim KONTRA-komentatorom. Te polemike VRLO BRZO napuštaju temu prvobitnog teksta i odlaze nekim svojim putevima... Što bi možda bilo legitimno i dopušteno na ovom sajtu da me UPORNOST i protejska PROMENLjIVOST (svaki komentar drugi nick! Ma kakav nick, fraza je u pitanju!) nisu počeli malo nervirati, no sve to bilo u okviru DOPUSTIVOG na ovom sajtu (iako mi je SPOČITAVANA i neka ISKONSTRUSANA bliskost nacizmu!), da mi se nešto nije učinilo POZNATIM! Deja vue, neko bi rekao, a ja dodajem NE DA JE VIĐENO, već je OBRAZAC! Zato citiram sledeći post od pre 2 nedelje: "sreda, 14 septembar 2011 23:28 Fristajlo:
Očito, imamo napad "Tadićevaca" na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare... Neka; još malo..."
Preporuke:
4
1
48
sreda, 28 septembar 2011 17:27
thinking maize, onako iskreno o koječemu, uglavnom ničemu, posle čega sledi rasprava o OSNOVNIM POJMOVIMA, nastavak
Neko bi rekao teorija zavere i ja bi rekao da nije posle g-dina "Fristajla" usledio JOŠ JEDAN komentar slične prirode: "četvrtak, 15 septembar 2011 00:51
Opis posla: "demokratsko" pisanje minusa! - @Fristajlo: "Očito, imamo napad 'Tadićevaca' na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare...
Neka; još malo..." U pravu ste, Fristajlo - iako, za mene je to dobar znak! Ocito im se toliko suzio prostor delovanja, da im ostaje jos jedino da prave stetu tamo gde ih niko ne moze videti! Dosad su po Srbiji razmetljivo radili sta su hteli - evo im sad ostalo da pisu "minuse" reakcijama citalaca! "Neka, jos malo..." - kao sto lepo kazete. Uskoro ce biti: nisam ja, majke mi!" Znate, SVAŠTA se ovde pročita na NSPM sajtu, ali da je ZAVERITIS tako VIRULENTAN, da za MANjE od SAT VREMENA zarazi DRUGOG ČOVEKA i to PUTEM INTERNETA, izvinite MALO JE MNOGO! Tim pre, što su se ZAPAŽANjA g-dina "Fristajla" i njegovog ISTOMIŠLjENIKA odnosila na VELIKI PORAST POZITIVNOG GLASANjA za Bojana Todorovića!
Preporuke:
4
1
49
sreda, 28 septembar 2011 17:58
Observantes
Da, g. Vukadinoviću, nekrirička euforija a kasnije bi nastala disforija. I umesto da homogen nastup stvori jezgro nacije koje refleksom treba da prepozna egzistencijalne izazove, pod firmom „avangardnosti demokratije“ ne pitajući za cenu, rasipamao preko potrebnu energiju, snagu. Odgovornost za naciju (reprezentaciju) i posvećenost njoj uvek vodi uspehu. Imati Bodirogu, Kiću, Sašu Đorđevića ili težiti tome da ih imamo je pravi put. P.S. Stalnost uspeha vaterpolista i odbojkaša govori da ovde postoje akademije u ovim trofejnim sportovima. Red bi bio više medijski afirmisati (i ne samo to) sve one profesore i sportske radnike koji su stvaraoci ovih uspešnih generacija (gospoda: Belamarić, Boričić, Grozdanović i mnogi drugi).
Preporuke:
1
0
50
sreda, 28 septembar 2011 18:03
nataša @ Bob
U hrišćanstvu postoji božija volja, a u islamu sudbina.
Postavlja se pitanje prvo izbora, a zatim odgovornosti za postupkečoveka kome je sudbina predodredila to i to.
Uglavnom hrišćanstvo negira sudbinu.
Međutim, baš hrišćanin, Švajcarac mađarskog porekla je napravio teoriju o porodičnom nesvesnom, iniciranu čitanjem Dostojevskog, u kome potvrđuje postojanje porodične predodređenosti po pet pitanja; izbor prijatelja, izbor smrti, izbor bolesti, izbor profesije i izbor bračnog partnera. Tu se pirtanje sudbine najbliže približilo nauci, ali ne i dotaklo.
Danas se smatra da je karakter čoveka njegova sudbina, odnosno da karakter određuje sudbinu.
Izvinjavam se zbog previše marksizma, ali i judeo-hrišćanske tradicije.
Druge metode ne znam i nisu mi prisni.
Preporuke:
5
0
51
sreda, 28 septembar 2011 18:32
thinking maize, onako iskreno o koječemu, uglavnom ničemu, posle čega sledi rasprava o OSNOVNIM POJMOVIMA, još jedan nastavak
Znači "teorija zavere" je u KONKRETNOM slučaju potkrepljena FAKTIMA! Da se vratimo na moj "slučaj" i N.N. KONTRAkomentatora (ne navodeći PROTEJSKO OBILjE njegovih nick-ova i nick-fraza, dobrim delom i na nemačkom) i opisivanje mog habitusa kao: "Kraljevački Srbin je "konkretan", nema šta. S neba pa u rebra odnosno slabinu! Ovaj put nije ideologija krvi i tla već krvi, kostiju i mesa. I sve to uz Nikolaja Velimirovića i slatkohrišćansko pomazanje", uz: "Reče mudrac.....Srbi su "prirodno okrenuti pravdi"! Ma da, otkud ih toliko samo beše u dnevnim porcijama u zgradama Gestapoa okupiranog Beograda ili na prijavnicama Specijalne policije i kojim povodom? Prijavljivali susede, takođe, "prirodno okrenute pravdi", možda. Grešim li? Jesu li "prirodno okrenuti pravdi" bili oni koji su tako zlokobno šetali ulicama beogradskim da bi nam namakli ludaćku košulju zaborava NATO žrtava? Niste li se, možda, među njima nalazili i vi, dragi gospodgospodine, sve sa svojim razapetim Hristom na grudima?"
Preporuke:
3
1
52
sreda, 28 septembar 2011 18:58
Starac Milija
Što se ekipnih sportova tiče, a to važi i za košarku, imate dva izbora; ili da su igrači sjajni profesionalci, pravi posvećenici tog sporta, pa igraju na takmičenju najbolje što mogu, ili-i, imate timski duh u kome imate radost igre, igračku sinergiju, i nadigravanje sa protivnikom kao inspiraciju. Ivković nije napravio dobar izbor igrača, i stalno je delovalo da nam fali jedan igrač na terenu.
Preporuke:
1
0
53
sreda, 28 septembar 2011 20:46
Jasna Simonović
Gdine Djordje, meni je ovo bilo prilično teško da pročitam, (ali sam nekako uspela kroz sve driblinge, poluvremena, finale iz prošlog milenijuma!), ali je bilo vredno čitanja: shvatila sam da ste hteli da kažete da je teret narodne nade na plećima pojedinaca često veliko breme za uspeh "srca u junaka"...kao i da je narodna depresija jedna kukavna kategorija ....odnosno da se iz krajnosti treba vratiti na pravu meru...
Posebno sada kada se već ukazala još jedna šansa (da prozovemo inostrane firme kroz generalna zastupstva kad već to nije učinio ni Tomica ni Svetlana V., pa da se ori sve do EU-R, a da se sledeći put ne uvozi od Imunološkog zavoda Zagreb već Beograd, pa da ostane i za naše sponzore!)...
A kome će pripasti poslednji zvižduk?...
Preporuke:
6
0
54
četvrtak, 29 septembar 2011 01:12
Bob
@Nataša:
nešto ne razumem...
ako si muškarac, šta!?
to mafijaši koriste ženska imena.
ajde, objasni mi zašto si nataša, kao muško, a baš i me ne zanima, tvoja stvar, možda si seksualno neopredeljen.
odvratno je, glupo, tupo i bolesno tvoje korišćenje ženskog imena.
s tim u vezi, obraćamo ti se kao ženi.
Preporuke:
0
3
55
četvrtak, 29 septembar 2011 01:17
Bob
drugo, @Natašo,
treba da znaš i druge stvari.
svakako treba da znaš,
jer je jako glupo i tupo soliti pamet drugima bez znanja,
a ovde još mnogo takvih ima, nisi jedina.
i, zapravo, ne znam s kim pričam, sa travestitom?
Preporuke:
0
3
56
četvrtak, 29 septembar 2011 08:24
nataša @ Bob
Mislim da sam već jednom nekome to objašnjavao.
"nataša" primetili ste da pišem malim slovom je ime koje su meni dali neke službe za praćenje.
Te službe u su me takođe predstavile nekim stranim zapadnim službama kao ruskog čoveka, operativca špijuna, a "nataša" u žargonu sa te strane znači ruska prostitutka. Tako me vode u dokumentaciji Haškog tribunala. E sad. Takvo predstavljanje može da ima i dobre posledice, mogu me Rusi uzeti pod zaštitu, priznaćete, bilo bi divno, zato su me ti isti predstavili Rusima kao komunistu, jer sad komunisti nisu pri vlastima, dakle opet konfrontacija sa nekim.
A ja ni luk jeo ni lukom mirisao.
Volim rusku kulturu.
Možete se nasmejati, koja je i kakva to služba, DB , ali to je ipak deo jedne velike službe turske.
Ja im se rugam na taj način i pokazujem da im nešto znam i da mi ne mogu ništa.
Tako da pitanje otkud žensko ime ide njima.
Pretpostavljam da ih nešto žulja i nervira oko moje seksualnosti.
Preporuke:
5
0
57
četvrtak, 29 septembar 2011 08:31
nataša @ Bob
Radi se o ondašnjem DB BiH. U vreme kad su Karadžiću dali konspitrativno ime "latas" i pratili ga kao "latasa" u istoo vreme su meni dali ime "nataša".
Mislili su volovi da mi to ne znamo.
Preporuke:
5
0
58
četvrtak, 29 septembar 2011 10:32
nataša @ Bob
Izvolite pitajte Zikriju Đonka, mislim da ga je sad kooptirao nemački BND, jer je tamo poslao porodicu, a bio je funkcioner bosanskog DB-a ko je "nataša" i zašto su mu dali to ime, zašto su ga uopstalom operativno obrađivali, kao i zašto su poslali dojavu da je blizak sa vrhom SDS-a, Haškom tribunalu, i sklon "terorizmu" zašto su zlostavljali članove njegove"natašine" porodice, stare i bolesne članove porodice, i onda vidite, zašto su ga uvrstili na listu "neprijatelja Bosne", koliko je to zaista i glupo i odvratno i totalno razumski nemotivisano, mnogo više nego što ste rekli i gore nego što možete zamisliti.
Pitajte ih ko su im ljudi u Beogradu, gde sada živim i kakve mere preduzimaju prema "nataši". Pitajte molim vas, pa i meni recite da znam.
A pitajte i ovdašnje vlasti, pogotovo Vukčevićevo i Vekarićevo tužilaštvo šta oni o tome misle. I rade.
Pitajte njih.
Pa se na njih gadite i njih grdite, a ne mene.
Preporuke:
3
0
59
četvrtak, 29 septembar 2011 15:41
Ružičasti panter
Da, u hrišćanstvu postoji božja volja a u islamu sudbina. Stari Rimljani su međutim smatrali da naša sudbina zavisi od našeg imena . Imali su poslovicu „Ime je sudbina“ (Nomen est omen)i posebne rituale kojima su umoljavali bogove da njihovom novorođenčetu daju ime koje nosi sreću. Paradoksalno i neočekivano, ova poslovica se danas sve više potvrđuje u stvarnosti. Statistike neumoljivo govore da jedan Pjer i jedan Muhamed , uz isto obrazovanje, nemaju iste životne šanse u Francuskoj, jedna Ester i jedna Fadila u Izraelu, jedan Franja i jedan Nemanja u Hrvatskoj. O prezimenima na „ić“ da ne govorim. Da se vratim na temu teksta: pored junačkog srca i sreće, poželjno je, dakle, imati i „politički korektno“ ime. Nažalost, to se odnosi i na narode.
P.S. „Đorđe“ i „Nataša“ su u tom pogledu imali sreće - bar što se tiče ličnih imena.
Preporuke:
0
0
60
četvrtak, 29 septembar 2011 16:46
nataša @ Bob, Ružičasti Panter
Nasuprot ustaljenom mišljenju da je Natalija rusko ime, najpopularnija Natalija u Americi je bila Natlie Wood, kćerka ruskog emigranta, Natalija je latinsko ime i ima koren od reči Božić, Natale, i znači na Božić rođena. U svim evropskim narodima, od Italije preko Francuske, Litvanije do Srbije i Rusije, se koristi, ali je popularnija kod pravoslavnih.
U Grčkom gradu Nikomedia, današnji Izmir, je ubijen izvesni Arian zbog prihvatanja hrišćanstva ( 300 A.D. ) i on i njegova žena Natalija, koji se slave 08.09. kao sveti Arijan i Natalija kod pravoslavnih, a samo sveti Arijan kod katolika.
Nataša je ruska verzija iz milja.
Primitivci i ostali nedovrši, su posebno voleli da se rugaju nečem što je drugima sveto, na primer mi imamo svetoga Lazara, u Sarajevu ime Lazar pominju kao pogrdu, u Izmiru kažu Natalija ili Nataša kad hoće da uvrede ženu, a ako je muško, onda je to neko koga mrze i koga bi narađe kastrirali da mogu.
Rugam im se nikom "nataša". Kul, zar ne?
Preporuke:
2
0
61
četvrtak, 29 septembar 2011 19:11
Ružičasti panter @ Nataša
Kad sam napisao da ste imali sreću sa ličnim imenom imao sam u vidu da na Zapadu, pre svega u Francuskoj i Engleskoj, smatraju da je to ime rusko ali vrlo šik. Mnoge poznate ličnosti su svoja francuska imena menjale u Natali. Među njima je (jedna od) žena Alena Delona koja je svoje ime Fransin (Kanova) promenila u Natali i postala Natali Delon.Ukratko, za zapadnjake Natali i Nataša imaju slovenski šarm (koji oni naslućuju ali u osnovi ne razumeju ali to je druga tema). Pozdrav.
.jpg)
Jasno, radi se o košarci i o KK Partizan. Taj klub (a mogao je biti bilo koji drugi, ovaj komentar nema nameru da bude navijački obojen) je redak primer da zajedništvo, sloga, posvećenost istom cilju, jasna raspodela zadataka i odgovornosti, i pre svega, stopostotno požrtvovanje donose rezultat. Čak i u sudarima sa boljima, jačima u skupljima od sebe!
Duško Vujošević je jednom govoreći o Lorensu Robertsu rekao (onako slikovito kako samo on ume), da Roberts igra „na granici samouništenja“. Ej, Amerikanac u srpskom klubu! Naravno, ovo se odnosilo i na sve ostale i na najbolji način govori o atmosferi u klubu i prijemu na koji je taj momak naišao, a da verovatno pre toga nije ni čuo za Srbiju.
Čini mi se ne baš previše. Pretvorili smo se u društvo sebičnih, samoživih pojedinaca, koji gledaju samo sebe i nikog drugog i kojima su kreditne kartice, dozvoljeni minusi i tržni centri važniji od svega ostalog. Ne od države i sunarodnika, već od člana porodice ili prvog komšije!
I za kraj još jedna analogija na ponašanje na sportskom terenu. Kao što su košarkaši Partizana u „paklu“ Pionira rušili ekipe mnogo bolje od sebe i pravili mala sportska čuda, tako po mom mišljenju i u stvarnom životu, malu grupu ljudi, zajednicu, narod, državu itd. ako su jedinstveni, odlučni i rešeni da po svaku cenu brane ono što misle da im pripada, ne možete pobediti. Koliko god da ste jači.
Primeri Vijetnama, Koreje, Somalije govore ponešto o tome.
Geopolitička sreća je pratila Srbe tokom većeg dela poslednje dve decenije? Ili ja ništa ne razumem ili je to neka greška u tekstu.
Uzgred, Srbija i srpski narod su u finale poslednjeg veka ušli pre svega zbunjeni.Geopolitička situacija devedesetih godina je bila takva da za srpski narod jednostavno nije postojalo dobro rešenje. Postojao je samo izbor između nekoliko loših rešenja. Mudrost (uz sreću) sastojala se u tome da se izabere ono koje je najmanje loše.Sada je jasno da nije bilo dovoljno ni mudrosti a ni sreće.
Elem, autor je drastično umanjio uticaj sudija na meč. Ne mislim na sport nego na ovo drugo o čemu je govorio. Nisu nama sudije "nenaklonjene", nego su nama sudili protivnici, a to se, priznaće i sam autor, ne dešava ni u kakvom sportu. Kad ti je protivnik sudija, nema te kondicije, ni te sreće, a pogotovo morala koji ti može pomoći da pobediš. Onda mu to učestvovanje dođe samo kao legitimizacija poraza.
Nego braćo ovde mi imamo još uvek Lazarevu dilemu, samo što mi se čini da se sada bira carstvo zemaljsko. Nema nam druge nego ili da pognemo glave i trpimo sve što nas je snašlo, ili da hvatamo gvožđe u šake.
Pa, kada ste već započeli da razdvajate kukolj od žita onda bi trebalo i nastaviti gde ste, pomalo neopravdano ali i sasvim namerno, zastali. Na primer, ne smatrate li da bi trebalo udaljiti i mnoge popove od vere, pa demokrate od demokratije ili liberale od istinske slobode, tržišnike od ekonomista, "menadžere i eksperte" od struke, itd.....ne rekoste samo a ko bi trebalo da izvede tu trijažu? Možda, neki probrani ali, i od koga i u ime koga izabrani. Ta vaša nova ili prodestilisana Srbija, pa recimo i "naša" bojim se, pre da bi ličila na vašu "sistemsku retortu" nego na društvo slobodnih i kreativnih osoba ka čemu stremi moj ideološki nagon. Posle toliko namernih ideoloških saplitanja teško je poverovati iskreno u vaše, eventualno časne namere.
p.s. Baš ovih dana studiram zanimljivo štivo, A Social History of the Third Reich, autora Richarda Grunbergera. Vaša ideja me neodoljivo podseća na plastične primere iz svagdanjeg života Nazy Nemačke iznete u ovom delu.
Ja nikada nisam imao želju da sa vama lično polemišem već me je interesovalo ono što je ideološko u vašem iskazu. Dakle, po ko zna koji put bavite se manipulacijom i još mi podmećete pa me čak i "savetujete". Uz to me oslovljavate i "prijateljem", po staroj dobroj ovdašnjoj tradiciji kada želite sagovorniku nešto rđavo reći. No, vas menjati bilo bi kao i kamen uzbrdo terati. Vi me ne zanimate ali vaše opservacije su tako tipične za ovdašnji mentalitet da provociraju ne samo moju malenkost.
Koliko se može biti pritvoran pa prozivati nekog zbog marksizma, socijalizma i komunizma a na drugoj strani, u nedostatku argumentacije, promovisati priloge drugih komentatora u kojima se apeluje za prikazom onoga što se ovih desetak dana zbiva na pločniku ispred Wall Streeta a što ima smisao upravo najvećeg oponiranja neoliberalnom konceptu, sa pravoslavnim primesama doduše, za kakav se zalaže navedeni adresat. To je /ne/moral ovdašnjih odocnelih petooktobarskih smutljivaca koji sada navrat-nanos menjaju sopstvena "ideološka ubeđenja". Sram vas bilo! Ljudi moraju znati s kim imaju posla. Pre podne kiša, popodne sunce i onda, zakonomerno, M R A K.
Odnosno kako se dostojanstveno povući iz te propasti, a da se ne napravi šteta. Naravno najveće ja šteta biti na tom putu, ali je takođe istina da imamo bitne privredne odnose sa mnogim zemljama koje treba da održimo, takođe i mnoge koje treba da prekinemo.
Takođe neka evropska rešenja u zakonodavstvu su zaista dobra i mogli bi da ih preuzmemo kao dobar model.
Da bi se vratili sebi i očuvanju svoje zemlje, najpreče nam je da prekinemo EU integracije. Mene to interesuje i od analitičara Vukadinovićevog profila i kapaciteta očekujem neke korisne sugestije u tom pravcu.
Iz konteksta je očigledno da se misli na veći deo dvadesetog veka, a ne na ovih poslednjih dvadeset godina, kada nas i ta geopolitička sreća napustila. A to je posebno jasno kada se pogleda nastavak i pominjanje svih onih "propuštenih zicera" i istorijskih šansi.
Sjajno zapažanje i po običaju izvanredan, pomalo "filozofski" i alegoričan tekst g. Vukadinovića.
Tako Srbin stranca često ne doživi ravnopravno, kao drugog čoveka. Ili je u odnosu na njega snishodljiv, „gostoprimljiv“ do neukusa i smehotresa kad u Beograd dođu neki gosti sa Zapada, ili Rusije, važno je da se uklapaju u sliku „Gospodara“, ili mu je stranac predmet nipodaštavanja i sprdnje (Crnac, tuta-Bugarin...).
Jova Rašković je rekao otprilike da Srbi „umeju“ da žive samo u porazu, a pobede ih nekako iznenade, kao da su došle slučajno, ne snalaze se u ulozi pobednika, pa ih nesvesne sile u njima samima teraju da pobede pretvore u poraze.
Jung je velike svetske ratove opisao i kao „kolektivne psihičke epidemije“. Verujem da bi pravi stručnjaci za psihu u traženju odgovora na pitanje "Šta nam je činiti?" mogli otkriti dosta o nama, što bi nam svima moglo pomoći. Pretpostavljam da je u pitanju kompleks niže vrednosti i neuroza, koji kad muče dovoljan broj pojedinaca, poput epidemije muče i celo društvo. Mi Srbi moramo da se hrabro borimo da sebi obezbedimo fizički Opstanak, a istovremeno da hrabro prevaziđemo unutrašnje psihičke ometače i osvojimo Slobodu. Onda nam se ni ruka, a ni ostalo neće „skratiti“, a sreću ćemo zaslužiti.
Vi čak i ne znate o čemu se radi kod kompleksa, vi o otme ne znate ništa.
Vi pričate o socijalnoj poziciji siromašnog Srbina u odnosu sa bogatim Nemcem i još siromašnijim Rumunom. Te situacije u stvarnosi su bile česte, ali sada i nisu baš tako izražene.
Mislite da tu ima neke specifičnosti.
Kakav je odnos siromašnog Nemca prma bogatom Srbinu.
Jeste li to gledali. jeste li gledali odnos siromašnog Španca ili Francuza prema bogatom rusu.
Snishodljivost koju britanci pokazuju prema Rusima koji kupuju njihove klubove fudbalske i omogućavaju im da prežive je veća d snishodljivosti Srba prema Nemcima u brozovo vreme.
Vi te fenomene potpuno neosnovano prevodite na psihološku ravan.
Mislim da je u ovome suština stvari.
Ono o čemu vi govorite je neka vrsta "ogledanja" možda malignog, taj fenomen je opisan u psihoanalitičkoj teoriji.
Zatim pokušavate da objasnite otkd hrabrost Srbima da se suprostave nemcima i Amerikancima.
Tu ste se profesionalno, iako vi niste profesionalac, ili ako jeste nemate sudsko iskustvo, ugruvali potpuno, tumačeći surovost zlostavljanog prema zlostavljaču "kompleksom manje vrednosti".
Ponudiću tumačenje vašeg pseudopsihologiziranja, koje bih nazvao isprazno pametovanje, naklapanje i zloupotreba psihijatrijskog vokabulara.
Naime mi što smo pokušavali da protumačimo uzrok i nastanak nemačkog nacizma smo došli do fenomena "kompleks manje vrednosti".
To što su se nemačke mase poistovećivale sa njim još uvek ne znači i da su svi oni pojedinačni imali "kompleks manje vrednosti". Ne znači sigurmno, ali poistovećivali se jesu. To nije isto.
Da bi opravdali svoj plan "Srbi treba da budu svačiji robovi, pa i šiptarski", potpuno neprikkladno primenjuju tu šemu, musru ili kliše o srpkom "kompleksu niže vrednosti" koji proističe i formira ropski mentalitet koji ima genestka svojstva.
Dakle u osnovi teze o "ropskom mentalitetu Srba" je revanšizam i loše namere.
U teoretskom smislu ima još jedna greška. Pogrešni stavovi, mišljenja, pa i samovrednovanje se može indukovati, osim indukovanih pogrešnih samovrednovanja postoje i indukovane psihoze, ali to još uvek nije "kompleks manje vrednosti".
Manjak distinkcije.
2.nije tačno da ljubav prema domovidi potiče iz edišpovog komplekasa, potiče iz inteligencije
3.netačno i zlonamerno interpretirate reči Profesora Raškovića kako biste bili ubedljiviji
U zemljama koje su Srbiji slicne po nivou neto nacionalnog prihoda po glavi stanovnika, mladici starosti od 19 do 25 godina uglavnom deluju jako snishodljivo i usluzno.
Ali, ne i Srbi.
Iako vam se mozda cini da je srpska omladina stravicno materijalisticka, morate to gledati u poredenju sa ostalim zemljama.
I tako poredeci, vasi mladici zaista i danas odaju cudnu mesavinu ponosa, drcnosti i prepotencije, koja prosto ne ide uz taj nivo razvijenosti.
Da li je to samo refleks nekadasnjeg ponosa i prepotencije Jugoslovena, ili porodicne (pre)zasticenosti srpske omladine, ili cinjenice da je Srbija i danas jedna od zemalja s najvecom ekonomskom jednakoscu u svetu, ne znam.
Ali oni zaista odudaraju, tj upadljivo NE puze.
U tome je suština, mi uvek čekamo da nam dogori do noktiju da bi nam mozak proradio, i to je problem srpskog mentaliteta koji će morati da se drastično menja.
SR Jugoslavija imala je 90-h godina reprezentaciju koja je bila jedan od najboljih timova u istoriji kosarke.
Zbog sankcija taj tim nije imao pravo da se takmici sve do 1995.
Izmisljali su razna imena, nastupali su kao NVO, humanitarna fondacija i neformalna druzina na nezvanicnim turnirima samo da bi osetili draz igre i pobede.
Kada im se konacno ukazala sansa osvojili su sve sto postoji u svetskoj kosarci, po dva puta.
Bili su ubedljivo najbolji tim u FIBA kosarci, a bili su zabranjeni pune cetiri godine.
Kada su se 1995. vratili na svetska i evropska prvenstva osvojili su cetiri zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalju.
Sve sto su imali da kazu medjunarodnoj zajednici koja im je zabranila da nastupaju bilo je - nastavite da trenirate, misevi.
To je bila njihova poruka ispevana u narodu.
Zanima me kada naši sportisti na dresovima nose obeležja hrvatskih sponzora, jel moše onda da kuca srce srpskog junaka i proradi srpski inat.
Tužno je i to što hranu u Srbiji proizvode "uvozne" firme.
Potrebni su neki uslovi, prvi uslov je da taj primerak dođe baš vama i kaže da baš on hoće da ga baš vi analizirate. Zatim dolazere sledeći uslovi.
Nešto drugačije je kad se analiziraju papiri, nalazi ili grupa.
Dakle niste profesionalac.
Najvažnije dijagnoza se ne postavlja tako, kao što vi radite ili implicirate, nego na osnovu i jedino, i nikako drugačije nego na osnovu kliničkog nalaza, u protivnom ćete biti optuženi za šarlatastvo.
Ovako ispade da je Jung pisao i istraživao da biste vi mogli da ga citirate kad nemate šta da kažete, a ujedno pojačate i svoju poziciju.
Dajkle, dok se ne ispune uslovi za analizu, i formalni i stvarni, probaje da vežbate analizu na samome sebi.
I Frojd se samoanalizirao, pa za njim i svi ostali.
Dakle ne mislim ni loše niti vas podcenjujem time, ali analiziajte sebe.
robovima se ne sviđa vaš komentar (istina) 25-6 hejtova... tipično za nove komentaore ovog sajta čija je filozofija "što se babi snilo to joj se i zbilo"
pozdrav od utsaše, sajbermarsksite, islamskog fundamentaliste..u svakom slučaju nesrbina
alo robovi - hejteri šta ne valja u ovom komentaru?
samo što ga je postavio Marko Gaj?
tipičan diskurs podanika nije važno ŠTA već ko govori...
eeeee zbog vakih je Cvijić grmio na rajinski mentalitet, a Ante Starčević ih nazvao "pasminom slavenoserbskm" - pa su nepismeni doktori nauka zajedno s anepismenim ustašama to (pamflet koji se odnosi na pristalice ŠTROSMAJEROVE PARTIJE U SABORU) kasniije protumačili da se odnosi na Srbe kao poseban narod (od Hrvata)
Dečak, petnaestogodišnjak, više izdržava roditelje nego oni njega. Tako se i ponaša. Već je pod ugovorom sa menadžerom. Čeka se samo povoljna prilika pa da "ide". "Odrađuje" treninge, dopunske privatne treninge i utakmice. Posle ga fudbal ne interesuje.
Roditelji se grčevito trude da sina što pre prodaju, i reše neke finansijske probleme.
Dakle i time se bave. Takođe se bave nametanjem stavova tipa 1. Milošević = Hitler, 2. Srbi = svačiji robovi,3. patriotizam u Srba = ludilo, "sve te patriJote, tako kažu, su ludaci koji pate od Edipovog kompleksa",4. srpski narod ima "kompleks manje vrednosti" i to je objašnjenje što je agresivan prema susedima. U stvari je suprotno.
Da li ste video toga ja ne znam, nadam se da niste, ali to je razlog moje reakcije.
Uzgred, nije psihologija, a nije ni sociologija, šta je onda, vojna propaganda.
Znate li da u Beogradu sede, imaju svoje banke i ekstra profite ljudi koje Srbi iz Bosne smatraju ratnim zločincima. Znate li da ti finansiraju i Peščanik i LDP i mnoge pojedince koji "promiču" sve najgore i najcrnje što se može reći o jednom narodu i pojedincima?
Najpre, bilo šta ozbiljno promišljati u okviru psihoanaloške paradigme je nedostojno misaonog, duhovnog čoveka.
Zatim, posmastrati iz žablje perspektive - izvoli robe, ja ne mogu, ne umem.
I na kraju - sudbina ne postoji, zapamti. Ako možeš, ako si sposoban.
Gospodine, vi ste u pravu ali samo u odnosu na poslednji pasus. Ako ne znam ko su ljudi koji finansiraju takve institucije mogu pretpostaviti i prihvatam vaše ukazivanje tu činjenicu. U pitanju su gadovi najgore vrste. Ali, kažete, ako nije psihologija ni sociologija onda je vojna propaganda. Ma, ni jedno ni drugo ni treće. Politička ekonomija, stara buržoaska nauka, u današnje vreme izrazito prostituisana a i od ranije na Zapadu slovi kao "dismal science". A zgoreg ne bi bilo ni da se dohvatite Marksa, Šumpetera, Kejnsa, pa ako hoćete i jednog Keneta Liua. Dopuštam da tokovi kapitala mogu ponekada slediti tokove svesti, možda još pre podsvesti ali to ni izdaleka ne može pretendovati na naučnu preciznost i objašnjivost prirode kapitala i odnosa koji emaniraju iz njega. Uostalom, i sami shvatate koliko je to kompleksna i zapetljana materija. Višedimenzionalnost pristupa svakako ne škodi, al.....
Očito, imamo napad "Tadićevaca" na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare... Neka; još malo..."
Opis posla: "demokratsko" pisanje minusa! - @Fristajlo: "Očito, imamo napad 'Tadićevaca' na sajt, što se da videti po glasanjima na komentare...
Neka; još malo..." U pravu ste, Fristajlo - iako, za mene je to dobar znak! Ocito im se toliko suzio prostor delovanja, da im ostaje jos jedino da prave stetu tamo gde ih niko ne moze videti! Dosad su po Srbiji razmetljivo radili sta su hteli - evo im sad ostalo da pisu "minuse" reakcijama citalaca! "Neka, jos malo..." - kao sto lepo kazete. Uskoro ce biti: nisam ja, majke mi!" Znate, SVAŠTA se ovde pročita na NSPM sajtu, ali da je ZAVERITIS tako VIRULENTAN, da za MANjE od SAT VREMENA zarazi DRUGOG ČOVEKA i to PUTEM INTERNETA, izvinite MALO JE MNOGO! Tim pre, što su se ZAPAŽANjA g-dina "Fristajla" i njegovog ISTOMIŠLjENIKA odnosila na VELIKI PORAST POZITIVNOG GLASANjA za Bojana Todorovića!
Postavlja se pitanje prvo izbora, a zatim odgovornosti za postupkečoveka kome je sudbina predodredila to i to.
Uglavnom hrišćanstvo negira sudbinu.
Međutim, baš hrišćanin, Švajcarac mađarskog porekla je napravio teoriju o porodičnom nesvesnom, iniciranu čitanjem Dostojevskog, u kome potvrđuje postojanje porodične predodređenosti po pet pitanja; izbor prijatelja, izbor smrti, izbor bolesti, izbor profesije i izbor bračnog partnera. Tu se pirtanje sudbine najbliže približilo nauci, ali ne i dotaklo.
Danas se smatra da je karakter čoveka njegova sudbina, odnosno da karakter određuje sudbinu.
Izvinjavam se zbog previše marksizma, ali i judeo-hrišćanske tradicije.
Druge metode ne znam i nisu mi prisni.
Posebno sada kada se već ukazala još jedna šansa (da prozovemo inostrane firme kroz generalna zastupstva kad već to nije učinio ni Tomica ni Svetlana V., pa da se ori sve do EU-R, a da se sledeći put ne uvozi od Imunološkog zavoda Zagreb već Beograd, pa da ostane i za naše sponzore!)...
A kome će pripasti poslednji zvižduk?...
nešto ne razumem...
ako si muškarac, šta!?
to mafijaši koriste ženska imena.
ajde, objasni mi zašto si nataša, kao muško, a baš i me ne zanima, tvoja stvar, možda si seksualno neopredeljen.
odvratno je, glupo, tupo i bolesno tvoje korišćenje ženskog imena.
s tim u vezi, obraćamo ti se kao ženi.
treba da znaš i druge stvari.
svakako treba da znaš,
jer je jako glupo i tupo soliti pamet drugima bez znanja,
a ovde još mnogo takvih ima, nisi jedina.
i, zapravo, ne znam s kim pričam, sa travestitom?
"nataša" primetili ste da pišem malim slovom je ime koje su meni dali neke službe za praćenje.
Te službe u su me takođe predstavile nekim stranim zapadnim službama kao ruskog čoveka, operativca špijuna, a "nataša" u žargonu sa te strane znači ruska prostitutka. Tako me vode u dokumentaciji Haškog tribunala. E sad. Takvo predstavljanje može da ima i dobre posledice, mogu me Rusi uzeti pod zaštitu, priznaćete, bilo bi divno, zato su me ti isti predstavili Rusima kao komunistu, jer sad komunisti nisu pri vlastima, dakle opet konfrontacija sa nekim.
A ja ni luk jeo ni lukom mirisao.
Volim rusku kulturu.
Možete se nasmejati, koja je i kakva to služba, DB , ali to je ipak deo jedne velike službe turske.
Ja im se rugam na taj način i pokazujem da im nešto znam i da mi ne mogu ništa.
Tako da pitanje otkud žensko ime ide njima.
Pretpostavljam da ih nešto žulja i nervira oko moje seksualnosti.
Mislili su volovi da mi to ne znamo.
Pitajte ih ko su im ljudi u Beogradu, gde sada živim i kakve mere preduzimaju prema "nataši". Pitajte molim vas, pa i meni recite da znam.
A pitajte i ovdašnje vlasti, pogotovo Vukčevićevo i Vekarićevo tužilaštvo šta oni o tome misle. I rade.
Pitajte njih.
Pa se na njih gadite i njih grdite, a ne mene.
P.S. „Đorđe“ i „Nataša“ su u tom pogledu imali sreće - bar što se tiče ličnih imena.
U Grčkom gradu Nikomedia, današnji Izmir, je ubijen izvesni Arian zbog prihvatanja hrišćanstva ( 300 A.D. ) i on i njegova žena Natalija, koji se slave 08.09. kao sveti Arijan i Natalija kod pravoslavnih, a samo sveti Arijan kod katolika.
Nataša je ruska verzija iz milja.
Primitivci i ostali nedovrši, su posebno voleli da se rugaju nečem što je drugima sveto, na primer mi imamo svetoga Lazara, u Sarajevu ime Lazar pominju kao pogrdu, u Izmiru kažu Natalija ili Nataša kad hoće da uvrede ženu, a ako je muško, onda je to neko koga mrze i koga bi narađe kastrirali da mogu.
Rugam im se nikom "nataša". Kul, zar ne?